Since u've been gone...

Ne zelim da diras prstima tuge ove razbacane misli, tamne kao biseri mraka i sumnje. Necu da te boli…
Da te proganja dok ne izgovoris moje ime, sasvim glasno i sasvim tiho.
Na tvojim milim usnama je davno rodjeno i ne smijem dopustiti da sada umre.

Pretvoreno u prah nekih pogresnih slutnji.
Sve mene zivi, dise, nada se, krije...
Bas kao i mi, živimo, u našim slutnjama!

Sve oko mene zivi a ja ne znam imam li pravo na osmeh, na suzu I molitve, jos jedan postidjeni pogled ka raju.

Modrice sumnji me tako bole.
Modre su kao ove oci, i miluju me, dave, bude i uspavljuju.
Oprosti mi.
U ogledalu istine mojih ociju nema!
Ne.
Nikada vise!