Since u've been gone...

Pogledaj mi u oči… Vidiš li sjaj?
Ne plaši se, ne može te boleti moja bol…
Priđi bliže... Osećaš li otkucaje mog srca? Kuca samo za tebe, za nas...
Dodirni mi usne usnama... Osećas li žar? Gore od želje za tobom.
Ispucale i krvave od samoće, čekanja, nadanja...
Ne plaši se... Ni samoća nije toliko strašna ako nekog čekaš, i ako znaš da će ti doći...

Srešćemo se opet na našem polju, pokriveni mesečevim velom i smejaćemo se sa suzama u očima.
I tada ćeš me grliti... Osetiti strah i želju, tugu i sreću, led i vatru.
Opet ćeš osetiti da sam tvoja, samo tvoja, da tuđa nikada nisam ni bila.
I trčaćemo kroz zelena polja našega kraja, valjati se po vlažnoj travi, daviti u moru strasti...
Opet ćemo posmatrati zvezde i našu planinu i osećati u grudima isti onaj nemir.
Grlićes me čvrsto, ljubiti kao da je prvi put.
I pričaćemo o nama kao o nekim strancima kojima ni imena ne znamo. Pesak zaborava će prekriti svu tugu i neprospavane noći, ludilo i suze.
Sa istim žarom govorićemo o našem proleću, mladalačkim snovima.
Prećutaćemo one teške reči i sa osmehom reći: „ Gotovo je!“
Nećemo se okretati za bolnom prošlošću, postojaće samo taj trenutak, NAŠ!
I nećemo tražiti krivce, biće svejedno.
Znam, izdržaćemo. Naša je ljubav jača od svega.
Zar ne?
Nećemo je pustiti da odleti u beskrajno plavetnilo. To je naša ptica, samo naša!
Našla je svoje gnezdo, i znam, osećam, biće tu kada se oluja stiša...
Možda neću biti ista. Sa kojom borom više, rukama ispucalim od samoće, nogama premorenim od lutanja.
Ali u duši ostaću ono isto dete koje si voleo, onaj isti sanjar i romantičar, tvoja maza, lujka.
Neću dozvoliti da me slome, ubiju. Boriću se za nas, za sve ono što je sveto u nama.
I znam, ni jedan udarac više ne može boleti, može me samo ojačati.
Padala sam i pre, otresala prašinu sa sebe i opet ustajala, trčala dalje...
Uvek sam imala svoj cilj, svoje snove...

Vrati se...  i nastavićemo tamo gde smo se spotakli.
I sve će biti isto, kao da se ništa i nije desilo.

Čekam te… Sa tim istim sjajem u očima, sa ovim istim rečima na usnama.
Čekam te…
Opet će ono leto biti samo naše...
To nam niko ne može oduzeti...

Ja kao ruku vezanih,
misli i želje ograničene,
mogućnosti isuviše male
da dotaknem tvoje misli.

Duša previše pusta
da bi mi se divili,
ljubav je moja čista,
a mnogi su željeli da je ubiju.

Prati me, ja ne znam sama
da svijetom koračam.

Drži me čvrsto,
život me gazi i stalno padam.
Budi tu da me podignes.

Zemlja je za mene
isuviše nježna
da bi moje teško srce
po njoj koračalo.

Molim te, učini
da postanem anđeo…
Ućini da lebdim...

Nekad su tako bespomocne, te rijeci, nekada tako prazne, tako beznadezne...
Kada ih izgovaram, djeluju tako strane, kao da ih ne razumijes...
Kada ti kazem da te cuvam, da te cuvam od mracnih i hladnih noci, kada te cuvam od kandzi koje grabe za tobom, od mraka koji vapi i sjenama koje se pruzaju, samo da te dotaknu, da te povuku...

NEDAM TE!

Nekada nije dovoljno sklopiti oci i osluhnuti tisinu i ocekivati lik i moj glas koji ti govori da sam tu, da te pazim, da te privucem, prigrlim, da te stitim...
Da se naslonis na moje rame i da tvoja dusa nadje mir ...
Ne, nekada to nije dovoljno...
Znam...
Iako se borimo iz dana u dan pobjediti tu laznu prazninu, prazninu koja je tako okrutna ali uprkos svemu, vidis me u njoj, praznina puna mojih misli, praznina puna mojih suza i moga smijeha, kao da odjekuje u sobi, u mraku, u tvojoj tami, u tami bez mene...
Andjele, otvori svoje srce, naci ces me!
Naci ces moje bice koje dise u tebi, koje dise za tebe.
Naci ces moje oci koje ti osvjetljuju put, put koji je potreban da predjemo dok ne stignemo do zeljenog cilja.
Otvori, andjele, svoje srce i vidi moje, tu kraj tvog.
Osjeti toplinu, iskrenu i neiskvarenu, toplinu koja unistava sve hladno, okrutno...
Vidi, andjele, moje suze koje klize...
Stojim na rubu sirom otvorenih ruku i licem okrenuta prema mraku, stojim i nedam kandzama zla da te dotaknu, kandzama sumnje da te opkole…
NEDAM TE!

Ti si bio taj koji me je digao iz pepela...
Moja dusa je u tvojim rukama...

Ja cu da im okrenem lice, lice bez straha, lice sa snagom, snagom da im kazem:
NE, NEDAM TE!!!